О слободи 1
Човек има моћ да преиспитује своје одлуке, да их одбаци, па их изнова и изнова доноси. Да ли га та способност чини слободним?
Слобода нас не спутава у томе да знамо шта треба, већ нам дозвољава да осетимо шта значи када се нешто не мора учинити. Питање слободе је питање сопствене личности и морала. Тражи тешке изборе и највишу одговорност јер слобода није могућност да се чини све што се пожели, уколико то некога може угрозити.
Многи људи уверавају себе да су потпуно слободни, ваљда желе да се отарасе принуде која их притиска са свих страна. За разлику од осталих бића, која насумично бирају могућности, човеку је дата привилегија да сам ствара свој свет. Да бира, изабере што исправније и отвори још по коју могућност. То богатство отворених могућности велики је корак ка потпуној слободи. Уколико не постоји прилика да човек бира, он није слободан, већ је попут робова који слободу нису могли да схвате као највећу вредност која се у животу може достићи. До слободе је пут јако дуг и трновит. Она не долази сама од себе, већ се за њу често мора борити. Радећи на себи, људи постају способнији да бирају. Међутим, та способност није довољна да избор буде потпуно исправан. Човек мора бити спреман да уложи себе и цео стане иза сваке своје донете одлуке. Много пута сам била сведок да људи не одлуче да бирају. Рекла бих да је разлог за то страх да не направе погрешан избор. Да ли је страх довољан разлог да се неко лиши своје слободе?
Морамо превазићи све страхове и искористити привилегију која је дата само нама, што је чешће користити, па макар и погрешили у свом одабиру. Из тога ће изаћи само једна животна лекција, али ће нас она учинити спремнијима за наредне одлуке.
Кристина Ницић IV3
 |
Trackback from your site.