skraćena verzija ničea i sopenhauera za prirodni i informatički smer
FRIDRIH NIČE (1884- 1900)
Nemčki filozof, smatra se jednim od najvećih kritičara moderne zapadnoevropske civilizacije i kulture. Najzačajnija dela su: Volja za moć, Tako je govorio Zaratustra, Filozofija u tragičnom razdoblju Grka itd. 3 teme dominiraju njegovom filozofijom: Smrt boga, Volja za moć i Večno vraćanje istog. Smrt boga, Ovo je pitanje kroz koje Niče oštro kritikuje Hrišćansku etiku. Hrišćanstvo je 2000 duga vežba u ponizosti ,pokornosti i zavisnosti čoveka do bića čije se dostojanstvo sastoji u tome da kleči na kolenima.smatrajući da je suština čoveka po uspravnom hodu po ovom svetu. Niče je objavio „bog je mrtav, hoćemo da živi natčovek“Pojam natčoveka povod je mnogih nesporazuma kada se pažljivije prouči. Ničeov zaključak je bog je mrtav, to ne znači da on ne veruje u boga ili da boga nema, već samo kaže da je bog danas mrtav i pita se zašto je bog umro. Uzrok smrti boga mogao bi se naći u samoj istoriji Hrišćanstva. Zato Niče konstatuje: „Bog je umro, a time se ponovo javlja šansa za čoveka. Znači ili će vladati čovek ili će vladati bog“? Bog je mrtav zato što ga je na to prisilila čovekova volja za moć. Za smrt boga treba da saznaju svi, ali nisu svi u stanju da prihvate tu misao. Niče pod pojmom natčovek misli na jednog umetnika života u kome je ponovo uspostavljeno harmonično jedinstvo između apolonijskog i dionizijskog elementa koji su platonistička metafizika, hrišćanska religija, moral i građanska demokratija svojevremeno razbila. Volja za moć, najviše zloupotrebljavana tema, jer dok za smrt boga tj. svega onoga što bi htelo da bude iznad čoveka, treda da saznaju svi, jer svi ljudi su u tome jednaki, volja za moć ostaje za relativno mali krug ljudi. Ostaje za ljude iz kojih treba da proizađe natčovek. Šta je volja za moć? ona je najjači čovekov osećaj, ne poznaje nikakve granice, njoj je dobro sve ono što se zasniva na moći, što povećava moć, a zlo proističe iz slabosti. Život uopšte ima smisla samo ako se shvati kao volja za moć. Niče prezire svakodnevnog, običnog čoveka i nasuprot njemu ističe čoveka stvaraoca, jer volja za moć je volja za stalnim napredovanjem. Da li možemo saznati volju za moć, Niče pretpostavlja jedinstvo subjekta i objekta, znači možemo saznati samo ono što smo stvorili. Mi stvaranjem saznajemo. Večno vraćanje istog, je kulminacija čitave Ničeove filozofije, a proizilazi iz smrti boga i volje za moć. Prevrednavanje svih vrednosti gde će moral vaspitavati za visinu, a ne za prosečnost. „Ko ne može da leti pomozi mu da padne“.’ Niče traži prevrednavanje svih vrednosti zato što je Evropska kultura zapala u krizu, nastupila je dekadencija vrednosti i Niče to naziva Nihilizam, jer su vrednosti izgubile smisao. Merilo vrednosti po Ničeu nije dobrobit za većinu, već samo potvrđivanje volje za moć, a prevazilaženje sadašnjih vrednosti je natčovek.ARTUR ŠOPENHAUER (1788-1860)
Nemački filozof Artur Šopenhauer, bio je veliki pesimista prema životu a i samom sebi. Verovao je da nikad neće uspeti da uradi ono što je poželeo, ali se, ipak, ubraja među velike nemačke mislioce. Bio je čovekomrzac pa je i sam govorio da su ljudi, ponekad, pravi đavoli. Šopenhauer je rekao da je volja pokretač života. Tu rečenicu je rekao negde pred kraj života, zato što je baš tada, u poznim godinama, uvideo da život ima i neku svetliju stranu. Tek tada je shvatio da ni od čega ne treba odustati, ako se naizgled, čini da je veoma teško. „Treba, naravno, čovek da bude i optimista:“ rekao je Šopenhauer, iako je celog života bio pesimista. Šopenhauer je volju kao pojam u filozofiji otkrio unutar samog čoveka, u njegovoj duši. „Volja je najdublja suština čoveka“ zaključio je filozof. Za njega je volja predstavljala čitav ovaj svet. Predstavnik voluntarizma. Karakteristike njegove filozofije su: idealizam, iracionalizam, nihilizam I pesimizam. Za njega se kaže da je najveći filozof pesimizma. Izvori njegove filozofije leže u Kantovom i Platonovom idealizmu, u Stoičkoj filozofiji I staroindijskoj filozofiji Vede. Njegova najznačajnija dela su: Svet kao volja I predstava, O volji u prirodi, O četvorostrukom izvoru načela dovoljnog razloga. Kada pogledamo društvene uslove u kojima se javila njegova filozofija, izgleda paradoksalno da se filozofija pesimizma javlja u vreme opšteg društvenog poleta. Dublja analiza ličnih razloga daje objašnjenje: Šopenhauer potiče iz bogate aristokratske porodice, a burzoazija se borila protiv aristokratije. Porodica mu je bila nesređena i razlika između roditelja je bila 20 godina, zbog čega je mrzeo majku, a i ona njega, na neki nacin ( majka se zabavljala dok je otac propadao). Razlog još treba tražiti u Hegelovoj filozofiji.Njegovo delo:”Svet kao volja I predstava”- On tu ističe da je njemu stalo do istine, gole, nedograđene, neprijateljske. Filozofiju definise tako što kaže da:” filozofija ima za svoj predmet iskustvo, ali ne poput drugih nauka, ovo ili ono iskustvo, nego upravo samo iskustvo uopšte I kao takvo prema njegovoj mogućnosti”. On se priblizava solipsizmu ( doktrina koja smatra da je individualno ja celokupna realnost, a sve izvan je opažaj, to je određeno kao egoistično gledište). Međutim on priznaje postojanje spoljašnjeg sveta, a suštinu tog sveta čini svetska volja. Volja je u osnovi svega. Telo je opredmećena volja. Time on gradi svoj idealizam i u okviru njega pravac voluntarizam, jer smatra da svet postoji samo na osnovu volje. Nagon za održanjem i polni nagon su dva osnovna nagona za životom. Čovek je biće težnji, htenja i želja. Volja je osnova i sveta i čoveka , i uvek volja za nečim što još nemamo. Zato je u osnovi volje nezadovoljstvo. Sprečena volja u nama stvara bol I patnju, koja je “skoro stalna”.Čovek je u suštini nezadovoljno i nesrećno biće. Time Šopenhauer gradi svoj pesimizam. On smatra da život nema vrednosti i zato sto je slican sa snom, I zato što je nerealan, relativan, bedan: “Što je postojalo, ne postoji više i kao da nikada nije ni npostojalo, ostaje samo ožiljak, a sve što postoji u idućem vremenu je prošlo, beda života dolazi od toga što je bol realno, pozitivno i prvobitno osećanje, a zadovoljstvo je sekunadrno.” Život je bedan jer počiva na volji koja stalno nešto hoće, pa smo stalno nezadovoljni, a smrt je samo dokaz bede i ništavila života. ”Ovaj svet je najgori od svih mogućih svetova i da je za dlaku gori, prestao bi da postoji.” Šta je sa samoubicama? Prema njemu, samoubistvo nije nikakvo negiranje volje i života. Samoubica negira samo jedan vid života, i to onaj koji njemu nepodnošljiv, a ne život po sebi. On negira takovo stanje u kojem se trenutno nalazi, pa bilo ono označeno i kao život, življenje ili pak životarenje. Naš autor priznaje da je sam život pun patnji. Posebno zanimljivo je da će on svrhu i cilj celokupna života videti u stanju mirovanja odnosno u stanju Nirvane. Taj aspekt filozofije posebno dolazi do izražaja zbog uticaja raznih istočnjačkih religija, kojima je Schopenhauer bio podložan. Kada spominjemo istočnjačke filozofije onda na prvo mesto dolaze upravo indijska filozofija i religija – posebno brahmanizma. U tom smislu Schopenhauer će zaključno reći: Život se potvrđuje onda kada se smiruje, i to smiruje u kontemplaciji, o oslobađanju od straha pred smrću, u jednostavnom vođenju prirodnog života.Trackback from your site.