Posmatranje
Posmatranje
Posmatranje jeste jedan od načina utvrđivanja i prikupljanja činjenica koji se koristi u nauci. Posmatranjem smatramo metodički postupak, a to znači planski i kontrolisani, kojim usmeravamo čula i pažnju u određenom smeru, s ciljem da upoznamo neki predmet ili neko zbivanje onakvo kakvo jeste, pri tome ga ne menjajući. Mi posmatranjem želimo da saznamo kakvo nešto jeste samo po sebi, a to znači kakvo je nešto objektivno, tj. poptuno nezavisno od toga da li ga neki subjekt posmatra ili ne (vidi lekciju “Naučne činjenice”). Pri tome je važno da naše posmatranje ne menja ono što posmatramo, jer kada bi ga menjalo onda ne bismo mogli znati kakvo je samo po sebi, tj. kakvo je kada ga ne posmatramo. Kada psiholog hoće da posmatra ponašanje potrošača u supermarketu, on mora da uzme u obzir da ponašanje posmatranih subjekata nije isto u zavisnosti od toga da li znaju ili ne da su posmatrani. Drugačiji primer gde posmatranje menja ono što se posmatra može se naći u kvantnoj teoriji. Princip neodređenosti predstavlja kamen temeljac kvantne teorije. Princip kaže da se položaj i impuls (brzina) čestice ne mogu istovremeno meriti sa proizvoljnom tačnošću – što je mjerenje položaja čestice preciznije, to je nužno mjerenje njene brzine (impulsa) nepreciznije, tj. posmatrač mjerenjem ‘ometa’ česticu ili sistem. Uslovi posmatranja Navedeni uslovi posmatranja mogu da se posmatraju kao odogovori na pitanje u čemu se sastoji pravilno posmatranje, ali i kao odgovori na pitanje u čemu se sastoji razlika između posmatranja i opažanja. 1. Prvi uslov uspešnog posmatranja predstavlja jasno određeđivanje predmeta posmatranja. Posmatranje se razlikuje od prostog čulnog opažanja upravo po tome što mora imati predmet, ili preciznije rečeno, po tome što mora imati tačno određen predmet. Posmatrač uvek mora biti svestan, mora držati na umu predmeta posmatranja. 2. Drugi uslov je u vezi sa prvim i njime se tvrdi da posmatrač mora biti poptuno usredsređen na, odnosno da mora sa punom pažnjom pratiti predmet posmatranja. Pri posmatranju mi uvek posmatramo nešto određeno – naše posmatranje “ne luta” od predmeta do predmeta, kao što to može biti slučaj u čulnom opažanju, već ostaje na jednom predmetu i prati ga. 4. Posmatranje mora biti nepristrasno. Posmatranje je nepristrasno kada se uticaji emocija, želja, poriva itd. svedu na najmanju moguću meru. Jednostavnije rečeno, posmatranje je nepristrasno kada nije subkjetivno, odnosno, kada nije podložno gore navedenim subjektivnim faktorima. Osim toga, posmatrač mora imati normalna zdrava čula i biti potpuno trezven (ne sme biti pod uticajem alkohola ili droga i tsl.) 5. Posmatranje mora biti kontrolisano i planirano, a to znači da se moraju odredi mesto i vreme pogodni za posmatranje određenog predmeta koji želimo posmatrati. Nedostaci posmatranja Kada smo ograničeni samo na posmatranje, osuđeni smo da čekamo dok se događaj koji nas interesuje ne desi. Osim toga, iz posmatrane pojave ne možemo izdvojiti samo ono što nas interesuje. Naposletku, u nekim slučajevima naši opažaji (rezultati posmatranja) predstavljaju samo iluzije. Na primer, štap uronjen u vodu izgleda prelomljen. Upravo zbog navedenih nedostataka posmatranja, u nauku se uvodi eksperiment. Šta je eksperiment Eksperiment je svesno i namerno izazivanje, stvaranje, proizvođenje pojava koje želimo da posmatramo. Šta je cilj eksperimenta? Da li se cilj eksperimenta razlikuje od cilja posmatranja? Po čemu se razlikuje eksperiment od opažanja? Prednosti i granice eksperimenta „eksperimentom možemo menjati uslove u kojima nastupaju pojave“, treba dodati da faktore pojave koju pri ekseprimentu posmatramo možemo po volji isključivati/uključivati ili varirati. Tako, na primer, pri ispitivanju cigareta kao moćeg uzroka raka možemo ispitivati jednu po jednu hemijsku supstanciju (duvan, katran, veštačke boje itd.) kako bi se utvrdilo da li neka od njih izaziva rak. Drugi primer odnosio bi se na mogućnost da variramo ubrzanje, masu ili silu pri ispitivanju njihovih međusobnih odnosa.Trackback from your site.