BIOGRAFIJA
Rođen je u protestantskoj porodici u Lajpcigu, gde je njegov otac bio profesor univerziteta. Još kao dečak, Lajbnic potpuno sam stiče ogromno znaje služeći se veoma bogatom očevom bibliotekom. Na univerzitet stupa 1661. gde je student Tomazijusov (Jacob Thomasius), koji mu predaje sholastiku i Bekona. Lajbnic zatim počinje da studira prava, što će mu omogućiti 1664. da stekne titulu doktora filozofije. Od 1667. prelazi u Ninberg; 1670. postao je savetnik za pravna pitanja na dvoru izbornog kneza u Majncu. Slede njegove političke, diplomatske, pravne, verske, naučne, tehničke, filozofske i ostale aktivnosti kojima će se zalagati za pravu patriotsku obnovu Nemačkog Carstva, do tada iscepkanog na veliki broj manjih država, i njegovo jedinstvo na nekoj vrsti federalnog principa.
BIOGRAFIJA
Baruh de Spinoza, kasnije Benedikt Spinoza, holandski filozof, rođen je 24. novembar 1632. godine u Amsterdamu, u jevrejskoj porodici doseljenika iz Portugala. Od najranijeg detinjstva razlikovao se od vršnjaka veoma posvećeno izučavajući Bibliju, Talmud i srednjevekovne filozofe. Otac ga je poslao u školu za rabina, jer je to predstavljalo veliku čast za porodicu, a tamo se mladi Baruh isticao lakoćom pamćenja i pronicljivim pitanjima. Baruh je posle škole studirao kartezijansku filozofiju, da bi u 22. godini života promenio svoje jevrejsko ime Baruh u latinsko Benedikt. Tokom studija filozofije je razvio heterodoksne koncepcije o prirodi božanskog, napuštajući tradicionalna gledišta judaizma. Jevrejske starešine su ga prvo molile, a potom mu naređivale da se tih stavova javno odrekne. Međutim mladi Spinoza je to odbio, pa ga je veće staraca proklelo najtežom anatemom i izopštilo iz jevrejske zajednice 1656. godine. Deset godina kasnije napustio je Amsterdam i otišao za Rijnsburg, potom Vorburg i na kraju Hag. Proganjan i ponižavan kao “princ bezbožnik, otpadnik i inkarnacija satane” čija dela “zaslužuju da budu bačena u tamu pakla”, on odbija da napusti svoj teorijski stav.
liberalizam – etički stav po kojem je osobna sloboda pojedinca jedini kriterij za tumačenje
ljudskih vrijednosti i djelovanja. Pojam je nastao u engleskoj početkom 19. stoljeća za
označavanje političko-socijalne teorije koja se poziva na J. Lockea, nasuprot Th. Hobbesove
koja se označuje kao apsolutizam. Liberalizam se može smatrati suvremenom političkom
naukom o slobodi, koja se protivi svakoj vrsti autoritarne moći i ugrožavanja slobode i prava
pojedinca. Ideje l. su prisutne osobito na religioznom području kroz zagovaranja vjerske
slobode i protivljenja državnoj religiji; na ekonomskom području kao liberizam i na političkom
području izraženom u načelu samoodrenenja.
BIOGRAFIJA
Rene Dekart; rođen je 31. marta 1596. u severnoj Francuskoj, u imućnoj porodici sitnih plemića; otac mu je bio savetnik i član parlamenta u Bretanji. Sa osam godina (1604) stupio je u uglednu jezuitsku školu i tu je učio logiku, matematiku, fiziku i metafiziku; mada se nastava svodila na komentarisanje Aristotelovih spisa, Dekart se tu upoznao i sa Galilejevim otkrićima. Nenaviknut na zimu i rano ustajanje (časove je držao u rano jutro), umro je od upale pluća 11. februara 1650; sahranivši Rene Dekarta na groblju za strance Švedska je ušla u istoriju filozofije i to se i danas ističe kao njen najveći doprinos svetskoj kulturi.
Биографија:Франсис Бекон је рођен 22. јануара 1561. у кући Јорк у Лондону као најмлађи од петоро синова оца Николаса Бекона. Николас Бекон је био чувар великог печата у првих двадесет година владавине Краљице Елизабете. Беконова мајка је била леди Ана Кук, рођака сера Виљема Сесила, лорда Берли, који је био краљевски ризничар и један од најмоћнијих људи у Енглеској. Њен отац је био главни учитељ краља Едварда IV, а она је била лингвиста и теолог и без икакве тешкоће се дописивала с владикама на грчком језику. Она сама је подучавала свога сина. Његова каријера државника се завршила скандалом. Један разочарани тужилац га је 1621. оптужио да је његову тужбу одбио јер је примио мито. Краљ је попустио под притиском тренутно ојачалог Парламента, пред којим га је Бекон често бранио, и наредио да Бекона затворе у Тауер. После само два дана Бејкон је ослобођен, а новчану казну од 40.000 фунти краљ му је опростио.